Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Načelo slobodnog kapitala". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Uvod

Svaka ekonomska aktivnost javnopravnog tela, pa tako i aktivnosti javnopravnog tela na dodeli javnog ugovora poslovnom partneru, podleže pravilima o tržišnom nadmetanju. Da bi se osiguralo slobodno tržišno nadmetanje i tržišno delovanje javnopravnog tela, Evropska zajednica svojim pravilima ograničava delovanje javne vlasti i prisiljava je da se u svojim ekonomskim aktivnostima ponaša tržišno. To je posebno izraženo u postupcima dodele javnih ugovora bilo o javnoj nabavi, o koncesiji ili o javno-privatnom partnerstvu.

Pravna imovina Zajednice koja se odnosi na dodelu javnih ugovora (o javnoj nabavi, o koncesiji ili o javno-privatnom partnerstvu) temelji se na opštim načelima koja proizlaze iz Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, te iz sudske prakse Evropskog suda pravde.

Skladno praksi Evropskog suda pravde i različitim interpretativnim priopštenjima i drugim aktima Evropske komisije, na javnu nabavu, na koncesije i na razne oblike javno-privatnog partnerstva primenjuju se pravila koja vrede za tržišno nadmetanje, pa javnopravna tela mogu obavljati javnu nabavu, dodeljivati koncesije ili odabirati partnera za sklapanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu jedino u kontekstu delotvorne konkurencije i postupajući transparentno.

Sloboda kretanja kapitala je suštinska pretpostavaka stvaranja unutrašnjeg tržišta i ekonomske i monetarne unije. Integrisano finansijsko tržište nije moguće stvoriti bez slobode kretanja kapitala. Ovim pitanjima, po opštoj oceni, poklanjala se u Uniji značajna, ali i nedovoljna pažnja. Ipak, postignuto je da se koordinacija ovih aktivnosti vrši posredstvom Centralne evropske banke. Takođe, uveden je zajednički novac EURO u 2002. godini.

Četiri fundamentalne slobode u EU

 Zajedničko i unutrašnje tržište predstavljaju najvažniji deo početnih, pa i suštinskih elemenata integracionih procesa u Evropi. Zajedničko tržište je bilo bazirano na 4 osnovne slobode, popularno nazvane Stubovi zajednice, a one su:

Zajednica se zasniva na carinskoj uniji koja se odnosi na svu robnu razmenu i obuhvata zabranu carina na uvoz i izvoz između država članica i svih dažbina koje imaju isto dejstvo, kao i uvođenje zajedničke carinske tarife u njihovim odnosima sa trećim zemljama. Dalje, niti jedna država ne može na proizvode iz drugih država članica naplaćivati bilo kakve unutrašnje poreze radi zaštite drugih proizvoda. Savet je nastojao da harmonizuje suštinski važno pitanje dodatnih poreza, jer su oni najveći deo prioda Zajednice.

Da bi se obezbedila sloboda kretanja roba, nužno je bilo eliminisati kvantitativne restrikcije i mere ekvivalentne njima. Kvantitativne restrikcije predstavljaju numerička ograničenja trgovine robama između država, a kao sinonim se upotrebljava naziv Kvota.

Izuzeci od principa slobode kretanja roba: moguća su ograničenja uvoza, izvoza ili tranzita robe, ako su ona opravdana razlozima javnog morala, javnog poretka, javne bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili biljaka, zaštite nacionalnog kulturnog dobra umetničke, istorijske i arheološke vrednosti ili zaštite industrijske i trgovačke svojine.

Sloboda kretanja lica - sadrži više elemenata, a najbitniji deo je sloboda kretanja radnika. Posle II svetskog rata postojala je veoma izražena protekcionistička politika u pogledu zapošljavanja straih radnika koje su smatrali igrantima. Oni su, po pravilu, imali nesiguran položaj i suočavali su se sa brojnim restrikcijama i ograničenjima. Posle Rimskih ugovora (1957. godine) bilo je jasno da će se uspostaviti sloboda kretanja radnika po isteku tranzicionog perioda, do 1970. godine (završio se godinu dana ranje).

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]